Džini nemaju moć da čitaju čovjekove misli.Oni ne mogu da zavire pravo u srce i dušu, ali mogu da osjete covjeka,njegov strah, tugu, ljutnju ili slabost. U takvim trenucima lakše se približe i utiču na njega.

Oni slušaju ono što čovek govori naglas, prate njegove postupke i po tome zaključuju šta mu je na umu. Ako neko stalno priča o bogatstvu, ljubavi ili nekoj želji, džin to može da iskoristi i da ga iskušava baš na tom polju,kroz snove, misli ili događaje koji liče na znakove.

Džin ne zna tvoje misli, ali čoveka vidi kao otvorenu knjigu: prepoznaje osećanja i slabosti i koristi ih da ga kuša. Zato se govorilo da nije dobro ostajati sam na pustim mestima,rusevinama na raskrsnicama ili pored voda, jer se veruje da se tu najradije zadržavaju.

A Allah zna najbolje!